Page 92 - Zemlja s nadimkom

ки на месечини учини своје, свитну опет страх у
мени. Не гасне. Силуета је то, већ жива над нама.
Светлавац се не јавља. Мрак чини своје и биоскоп
моје маште пушта хорор филм. Будимки се придру-
жују остала стабла из нашег великог дворишта.
Нарастају брже од страха у мени. Добијају најстра-
шније облике док нам, сад знам, спремају потеру.
„Караконџуле”, изустих на смрт преплашен својој
млађој сестри. Пустих јој руку и потрчах ка кући.
Она врисну и остаде у мраку. Он свитну крај ње.
Пренух се из сећања. Угасну слика из детињства, и
свитну Њујорк пред мојим очима.

93