Page 43 - MILISAV IZ JOŠJE

мучна тела преда породицама да их са’ране и
поп опева!
− Ал’ њихова света песма из бунара ће се на
Багдале чује, до века!

Кад смо силазили са брда у град, вид’о не Ју-
гослав. То му било довољно да ме ставе у те та-
мо његове партије опет на дневни ред. Те повам-
пирили се четници, те ’оће не опет кољу, те
спрему и оног малог што је некад био наш так-
мичар из историје... И ете ти га, није прошло
много, позивар за мене да се имам јавим у
школу.
− Има дидеш сине! − рек’о је деда. – Ми се
никад нисмо крили ки жене! Ја те имам чекам
пред врата од школу! Понеси свирајче! Ако ти
моја помоћ устреба, ти само засвирај! Нем’ ти
фали ни длака са главе!
У зборници је било то моје суђење. Те им’у
предлог с највишег места да ми се одузме дип-
лома. Те како сам и’ ја обруко ки нико! Ал’ мог
ми дају још једну прилику. Комисија нека из
општину има прође и кроз наше место, па да јој
се ја нађем уз пут. Е тад сам потего свирајче из
појаса и засвир’о, ки никад! Наставници се чу-
де! Ете ти га мој Тиодор, мал’ фалило да разва-
ли врата:
− Пушћајте ми дете!
Руку и он за појас заден’о, шта ће вади Бог
те пита! Наставници залегли на под!
Уз’о ме за руку и повео кући. Е тад сам му
тек смео кажем о чем се ради.

42