Page 44 - MILISAV IZ JOŠJE

− Комисија, кажеш?
− Комисија, деда!
− Ако те позову још једама, неће вадимо
свирајче, већ нешто друго!
Комисија је после прошла кроз сва села, ал’
је наше заобишла. По гробљима је ишла, па ти
сваки спомен прегледала. Тамо ’де је нашла, не
дај Боже, уклесану кокарду или да је тај и тај
страд’о од комунисти и да му се гроб не зна,
наредила би да се има све с камена обрише ил’
ће буде по кратком поступку порушен!

Е ондак је Тиодору пук’о филм! Ја нисам ни
знао шта ће да ради. Све ми о тем рек’о тек кад
сам пош’о у војску.
Он ти се дигне па право кући, там’ гор’ под
планину, код једног официра из рат што је ра-
дио у војну обавештајну службу. Овај га при-
ми, зна га добро. Кад су попили по ракију и за-
вршили говоранцију о кукуруз и ’шеницу (те
каки је род, те дал’ ће и’ послужи време), Тио-
дор преш’о на ствар. На сто из гуњче извадио
откочену кубуру!
− Нема више ништа сакривено! – тако је
баш рек’о − мен’ све што сте зло радили нема
везе, ал’ на Милисава сам слаб!
− Стани Тиодоре! – домаћин разрогачио
очи. – Да причамо ки људи!
− Ки људи, кажеш?! – прст је ставио на оба-
рач.
− Имамо децу!
− Децу?!

43