Page 46 - MILISAV IZ JOŠJE

његова жеља да помаже наше братство и једин-
ство каки бакрачи – тај још наши другови Роми
зове како не треба, Цигани. Накалеме ти Југо-
славу свакојаке зврчке и запрете моменталним
искључењем из партије, ако се не поправи. Још
ти Крана Пуља, што је с Маџу после рата чис-
тио терен, устане на крај:
− За ово се у срећно доба, док је још радио,
ишло на Голи оток! – Тако баш рек’о, па окре-
но качкет на главе: – Па се тамо ревидиро став!
Наступили Југославу црни дани. Мал’ фали-
ло да га се брат одрекне преко новина:
− Ти ћеш мен’ да срамотиш пред људима! Ја
да црвеним ки никад на састанак! Мен’ балавац
да упропасти све!

То сам лето победио на такмичење Први gлас
Рибарске реке. Свуд’ сам иш’о с деду. У Каник
испрвице. Пун ти Дом културе ки око. Дошло и
младо и старо. Тиодор седи у први ред, окитио
груди с ордење из Великог рата, а шајкачу за-
бацио ки на свадбе.
− Ти мали ки да немаш трему? – питује ме
наставник музичког (сам’ што дош’о у школу
дали му да води све), мен’ не познаје.
− Трема, а шта ви је то?
− Стра’ од пуну салу – смеје ми се он. – Ка-
ко не знаш шта је?
− А, то! Јел’ мора се има и то?
− Ајд’ излази на бину! – уби се човек од
смеја – на тебе је ред!

45