Page 83 - MILISAV IZ JOŠJE

− Љубим руке, часни оци! – приђо и’ ја.
Овај мој деда н’уме се смири, шта ће ни ови
попови, опет ће ради милиција – помисле се ја.
− А ’де служиш војску? – питује ме прота.
− У Бар!
− Там’ сам и ја служио! – јави се онај млађи.
Стаде он да ме питује о касарни редом, ви-
дим ја да зна све. Те де сте били на бојево га-
ђање, јел’ још ту и ту, те дал’ је заставник тај и
тај отиш’о у пензију, те како му је млађи син...
− Нема ништа сакривено код нас! – каза ми
прота – Тиодор је позвао нас! – погледа у деду,
а он ти устаде од столице па увати преко баште
право у шљивак, ја ти остад’о сам сас њи’ дво-
јицу.
− Кад већ ’оћеш да заглавиш робију, ми смо
дошли да ти пренесемо наше искуство да не
идеш ки јуне међ’ говеда!
− Ја сам ти у касарне у Бар у’апшен, па по-
слат у Титоград на Војни суд – рече онај млађи
(он ти би поп у Ниш, а после ти тај био у Мар-
кове цркве у Београд) – па отуде на Голи оток,
три године.
− Ау!
− Баш тако! Казуј шта ти није јасно?
− Сад ми јасно све, мора издржим још и ово
мало што ми там’ у касарне остало!
− Твоја воља!
− А што ти, оче, заглави Голи оток?!
− Е мој синко, имао сам џепно издање Нови
завет код себе. Крио сам га сам’ тако. Ал’ од
безбедњака ниси мог’о да утајиш ништа!

82