Page 82 - MILISAV IZ JOŠJE

њи највише! И упиши, обавезно, неки курс! Ја
ћу да посарањујем овде старце, а за мен’ и мај-
ку не мора’ се бринеш ич! Ја сам чуо да и там’
има наша црква, упали ни по једну свећу за ду-
шу и то ти је то!
Послуш’о ме до краја! Кад су се појавили
компјутери код њега у сервис, он ти иш’о на
сваки курс. Дали му да и’ буде шеф, тако га то
тело! Оженио је Талијанку, лепа ки слика, из-
родио децу... Није иш’о ни у један рат. Кад је
о’де било бомбардовање, послао ми честитку за
Васкрс и мен’ напис’о да сам пророк! Несам то
сигурно – мислим се ја − ал’ кад ти се ја заку-
нем, то мора испуним сто посто!

Издржао сам ти ја у касарне све, то мен’
било лако! И да устајем рано, и да копам рово-
ве, и да спавам под шатор, и да дајем стражу...
Ал’ ме уби што не мог’ ништа да приупитам.
Не сме се зуцне, а све раде, мен’ било јасно,
контра! Дођо’ кући на одсуство, па ти рек’о де-
де:
Ја се там’ не врћем!
− ’Ће те увате и набију на робију!
− Боље ми и то, нег’ ово испирање мозга!
После три дана, нама била богомоља добро
се сећам, ете ти га у наше авлије онај прота ро-
бијаш, Сава Банковић, и још један млади сас
њега. Седе с мојег Тиодора, отворили њину
причу, ја ти се таман спремам да печем прасе.

81