Page 99 - MILISAV IZ JOŠJE

− Види, види, каку ти он алергију има! – до-
кторка закукала чим ме код ње унели (нисам
мог’о дидем сам) – ово још нисам срела у мој
радни век!
Оставе ти мен’ у болнице два-три дана. То
свема у камп добро дошло да се мог’ испав’у.
− ’Де Радојка сад лежи, а ту ју је и син, сас
оног Моравца нос уз нос! – шапућем ти ја по
сву ноћ, ал’ немам где.
Мал’ склопим очи, чини ми се ни минут не
спавам, па ти се пробудим, а буктим ли буктим.
Сањам ти један исти сан, ки да се наставља по-
ваздан. Као ја сам улетео у пакао, врући казани
се сам’ пуше, огњено језеро не види му се крај,
а оно ки на плаже све голаћ до голаћа кувају се
сам’ тако. Кукњава и лелек, горе нег’ код нас
на задушницу, и сад се најежим кад се тога сна
сетим!
− Грешне душе! – чујем неки глас, ки да гр-
ми у највеће, па ти се пробудим ко зна који пут.
− Радојка! О, Радојка! – станем да се дерем.
− Шта ти је сад?! – ете ти је медицинска се-
стра с крмељиве очи: – Шта те мучи?!
− Моравац, Моравац! – понављам ти ја.
− Јел’ то оно тамо ваше коло?!
− Јесје, сестро, јесје! – запомажем ја.
− Халуцинације, сам’ тако! – окрете се она и
оде. – Од теб’ се не може ни око склопи!
Тек ми мало било боље кад се укачисмо на
воз, па ајд’ кући све певајући.
Село моје, мили рају,
И виноgраdи tвоји,

98