Page 98 - MILISAV IZ JOŠJE

− Немај бриге, деца ти им’у путују ки у
Плави воз! Сам’ нек’ ми се јаве, кад прегле-
дујем карте, да су баш из Јошје!
Лепо ти ми прошли у пут, па добили кућицу
у камп сас једну фамилију од преко Мораве.
Јутре ти се ми поскидасмо голи, сам’ у купаће
гаће (мен’ било срам од онолики људи, а моја
ти Радојка ни пет пара не даје на то). Шта је
ове моје жене? – мислим се ја − дал’ ју неко не
тури нешто у кафу?
Ајд’ и на ту плажу, а там’ ти пуно ки око,
све голаћ до голаћа у купаће гаћа (а там’ дол’,
иза врзину, иду неки и без њи)!
− О’де горе нег’ ондак код нас у врбак, сам’
фали тристаћ!
− Шта ти је Милисаве? – Радојка ће мене –
што си тол’ко глуп?
’Ладовине нигде нема, а тражио сам је на
време, сунце ти сам’ пече. Исчврљи се ја, тај
дан, ки божићњар кад га прелијеш с мас’! Оно
иш’о сам ја по сунцу (го до појас), кад год ску-
пљам сено, ал’ ово ти био сач! Ту ноћ, једва
сам ти претек’о! Сам’ буктим, а поцрвенела ми
кожа горе нег’ куртовка на плотну. Кукам ти ја
и запомажем.
− Да ниси зуцн’о више! – Радојка била бес-
на ки рис – не могу спав’у људи од нас!
− Ујутру му купи кисело млеко! – јавио се
овај од преко Мораву, што спава сас нас нос уз
нос – то му је једини спас!
Мазала ме Радојка с њега до краја летовања,
а био сам и код кожног лекара.

97