Page 100 - MILISAV IZ JOŠJE

Леpше месtо на свеtу,
Оd tеб’ не pосtоји! – испевао сам песму уз
пут, да ми све било жао што не поне’ свирајче
у воз.

Није прошло много, они мангупи из коми-
сију позвали ме јопет:
Милисаве, јел’ ти познајеш овог вашег бок-
сера из село?
− Тешкаша, нема куј ти не зна код нас!
− Тако смо и мислили! Зато ни и требаш ки
лебац!
− Свирајче ве више не занима?!
− Баш тако! Овај што мал’ фали да нокау-
тира Мате Парлова, тај ни треба!
− Казујте више, шта ве мучи?!
− За почетак има да упаднеш у Раднички са-
вет, а после ће да видимо!
− Каки Савет, каки бакрачи?!
− Овај наш, овдена, ми ће те убацимо у ње-
га!
Тако ти ја аванзова, због тог мог земљака
што га знали сви у ринг по СФРЈ-е! А он ти је
био такав − батине тај није добио никад, а не
дај Боже нокаут! Извештио се он све. Кад види
у ринг да ће га бију, он ти се сам’ пусти на под
те лежи док судија не одсвира крај. А кад је ја-
чи, он ти бије ки Свети Илија, тако га то ’тело!

На прву седницу Радничког савета, прва та-
чка дневни ред, мора се бира нов’ директор. Ја
ти сам’ ћутим, извештио се као и ја − што мо-

99