Page 102 - MILISAV IZ JOŠJE

подржали све, сам’ да нем’у никаки проблем.
’Оће пошаљу другог кандидата – тако баш гла-
сали.
Зову мен’ ови моји мангупи на састанак:
Црни Милисаве, ко то стоји иза теб’?! Ти
нам’ ништа не причаш! Ово никад о’де није би-
ло! Ког’ ти предложи Комитет, тога има гла-
саш, каки твоја питања каки бакрачи?!
− Не могу ви кажем ништа! – усправи се ја –
има кад ћу ви испричам све!
Њи’ и дан данас да питаш за мен’, има ти ка-
жу да имам опасну залеђину, сам’ о тем ћутим!
Југослав ти стао да ми прети: те посл’о абер
по једнога нашег школског друга − Радојка нек
купи црнину; те им’у пишу новине, ал’ ствар-
но, како ће ти Милисав прође; те шта све неће
да ме задеси...
Е тад мен’, јопет, пук’о филм – па ајд’ с нову
пур-пену (понесем гајбицу целу), код њега
пред зграду. Он ти је ту годину добио четворо-
собан стан. Видим лепо, погашена светла, а чуо
сам да је отиш’о на пут. Изујем се прво пред
зграду, па у чарапе ајд’ там’ гор’ уз степенице
на други спрат. Прислоним ти уво на врата од
његовог стана, па и’лепо обијем, није чуо нико.
Док несам испразнио ону гајбицу целу с пур-
пену, ја ти несам стао, толико сам био љут. Тек
ми онда било лакше. Изађем ти лепо из стана,
полако се обујем пред зграду и укачим на би-
циклу без светло, па ајд’ кући. Њему ти оста-
вим пур-пену да преноћи редом у сваку рупу:
по утикачи, сијалична места, футере и прозоре,

101