Page 103 - MILISAV IZ JOŠJE

сливници сви, WC шољу напуњену скроз (пре-
лива по плочице на под), а највише по кућни
апарати и ормари сас одело!
О тем манијаку с пур-пену писале су новине
до краја године, сваки час. Те милиција му уш-
ла у траг, те иму чврсте доказе, те знају све ал’
не смеју ни јаве док истрага ти траје...
А Југослав запушио уста све (пур-пена завр-
шила пос’о сто посто), мен’ није претио ич! Ту
му био крај и са сваку директуру у град.
− Ви’ш да људи знају све! – припретили му
у Комитет – функционер не мож’ да биднеш и
крај! Там’ негде у ћоше неке фирме мож’ доби-
јеш неки пос’о, па се швалерај!
− Другови и другарице...
− Њи’ сад и не помињи! – они били љути
све.
− Остајем у партије, ки прави комуниста, а
вас поздрављам и јопет ћу будем шеф!
− Од тог’ посла нема ништа!
− Ајд’ здраво! Одо’ ја у приватнике!
Мал’ фалило да га искључе из Савез комуни-
ста, ал’ га јопет спасио старији брат.
− Ја га имам робијам, сам’ још једном ако
о’де он дође на дневни ред! – тако је баш рек’о
другарицама и друговима на тај партијски сас-
танак.
− Ајд’ још овај пут, нек’ ти буде! Остаје за
нашег члана! – прогледали ти они Југославу
кроз прсте и овај пут.

102