Page 24 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

био Хрват. И сам топлички револуционар Ратко
Павловић Ћићко, из села Коњарник, био је затечен
свирепим убиствима из општине Житни Поток, али
није кажњавао извршиоца ових злочина. Ова уби-
ства мобилисала су локално становништво на чу-
вање ноћних стража и самозаштиту. У статовачкој
основној школи било је седиште наоружаних Топ-
личана, које је предводио ђенералштабни капетан
Божа Ивановић, отац књижевника Ивана Ивано-
вића, родом из Житног Потока, који се због рата
склонио у родно село. Божа је био веома способан
и јак стратег. Није одавао пред народом своје вој-
ничке способности, јер је био изузетно скроман.
Његово основно опредељење као војника у тим
драматичним данима било је избегање братоубила-
чких сукоба. Његова супруга се звала Миља и била
је учитељица. Браћа Ристићи, Стојан и Предраг-
Дража, приступили су Другој топличкој бригади
под командом Боже Ивановића, коју је народ звао
Дражићевци. Партизани су ускоро напали статова-
чку школу. Била је ноћ. У кућу Тасе Ристића, сећа
се његов син, који је тада имао седамнаест година,
банули су партизани, вичући: „Пали лампу, пали
лампу.” Домаћину су, том приликом, пронашли пи-
штољ и одузели га, а све мушкарце затечене у кући
су извели у центар села, где су револуционари уз
претњу оружијем привели преко педесет мушких
глава из Статовца, од седамнаест година па до ду-
боке старости. Милош Манојловић, партизански
руководилац, обратио се народу: „Нека изађе Таса
Ристић.” Њему је наредио да однесе поруку Дражи-
ћевцима који су били у школи да се предају. У су-
протном, запретио је повишеним гласом, пока-
зујући руком на окупљени народ: „Затворићемо их
и спржити све.” Таса је одмах однео поруку, али су
XXIII