Page 23 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

Таса је имао осморо деце. Најстарији син Сто-
јан рођен је 1912. године, па кћерке Стојанка, која
је преминула у својој четрнаестој години живота,
Ружица, која је умрла као беба, Миља рођена 1922.
године, и синови Ненад 1924. и Предраг-Дража,
1926. Два детета су помрла не дочекавши ни да им
надену имена. Пред Други велики рат Ненад је за-
вршио аутомеханичарски занат, постао је калфа, у
лесковачкој аутомеханичарској радионици Бего-
вића. Због тога су га, 1941. године, ангажовали
Немци да ради у њиховој ГК Мот радионици за
сервисирање тенкова, борних кола и камиона. Ова-
кав швапски сервис постојао је и у Милану, а слу-
жио је за потребе војске под командом генерала
Ромела на врелом афричком фронту. Инжињер Ви-
ли био је управник обе радионице, па је путовао
авионом с једног на други посао. У Житном По-
току, осам километара удаљеном од Средњег Ста-
товца, општинском месту, партизани су, с пролећа
1942. године, убили Светислава Ђорђевића и њего-
ву супругу. Он је био предузимач и имао је прелепу
кућу у Београду, али се склонио у родно село због
рата. Тада су убијени Веља Ђорђевић, председник
општине, трговац, стар педесетак година, и Манча,
поштар, млађи човек из Житног Потока. Божа Цар,
крштени кум породице Ристић, земљоделац из Ста-
рог Села страдао је од комунистичке црне тројке. А
у сеоској воденици у Горњем Статовцу, под окри-
љем ноћи, револуционари тих дана убијају Коваче-
виће, оца и сина старог четрнаест година. Сви су
сахрањени на својим сеоским гробљима. Биле су то
прве жртве комунистичког терора у овом крају које
је по народном приповедању извршио партизан
Гавра Чех, за кога се, тек касније дознало да је крио
своју националну припадност − највероватније је
XXII