Page 94 - Zaboravljeni Prota

млека, па одмах натраг у хотел на конак. Зима
опасна, а за грејање пећи засебно плаћање, сем
кревета. Један мали свежањ сувих чамових др-
ваца испод четврт килограма тежине један лев и
то плане за три минута, па опет цича!...
Сутрадан хајд’ натраг на станицу, која је
прилично удаљена од вароши и онда опет возом
у правцу Свиленграда и Једрена! Стигосмо на
станицу „Кајаџик” (по турском) или „Раковски”
(по имену бугарског „дејца”- првака) и ту се
скинусмо. Од станице Раковски пут се одваја
десно и дугачак је 15 километара до Хаскова,
где стигосмо пред вече. Разуме се, кола смо пла-
тили и за себе и за стражара.
Пошто смо први дошли тамо, а још није био
установљен логор за већи број „пљеника”, сме-
стише нас у једну собу црквене куће при Цркви
Светог Аранђела. Спавали смо на голим даска-
ма! Народ је доста добар, али свештенство њи-
хово није било на висини позива. Неки поп То-
дор и којекако, а архијерејски намесник неки
Кирил очигледно нас је мрзео. Бедна примена
евангелског морала и љубави у животу! Вредно
је истаћи да се један човек тамо много истакао и
одликовао љубављу према нама. То је био г. Ва-
сиљ Милев, адвокат и народни представник (по-
сланик русофил). Он је са мном лично разго-
варао на улици, осуђивао овакво поступање
према нама, и у два-три маха позивао ме у своју
кућу на дужи разговор и закуску, па чак нешто
и новчано ме помагао без мога тражења. Чујем
да је после неког времена умро, али има сина
Миљу Милева, који је онда био ђак, а сада је ви-
ши чиновник у Министарству спољних посло-

94