Page 93 - Zaboravljeni Prota

слаше у Карлово, неке у Велико Трново, неке у
Шумен итд., а нас четворицу у Хасково према
Белом Мору! И ту у ходнику, пред канцела-
ријом, беше ваздан заједања и препирке: „Ами
Србија? Ште ли буде Србија?” А наше робље
храбро одговара: „Биће Србија и то још већа и
јача него што је била!...”, итд.

ОД СОФИЈЕ ДО ХАСКОВА

Из главног командантства водише нас на
други крај Софије према истоку у друго коман-
дантство, где у групи са још много људи стаја-
смо дуже времена у једној тесној соби позади
канцеларије, пуној вашију и сваке нечистоће!
Затим натраг кроз варош на железничку ста-
ницу. Нама дозволише да идемо трамвајем, нар-
авно са стражарем. Већ се спушташе мрак и ту
остасмо до пред зору! Затим уђосмо у возне
фургоне и кренусмо у правцу на југоисток. Про-
ђосмо једну малу варош - Борисов град, па пор-
ед Татарпазарџика и стигосмо у једну малу пла-
нинску варошицу - Белово баш на зимски Крс-
товдан, где и преноћисмо у једној кафани. Су-
традан у зору кренусмо даље и стигосмо у Пло-
вдив. Беше дан Богојављења и видесмо црквену
литију на реци Марици! Пловдив је велика тр-
говачка варош. Подсећа нас на наш Ниш. Народ
доста миран и саосећајан, али је приметна оску-
дица у намирницама. Одсели смо у хотелу „Цар
Освободитељ”. Лепа зграда на два спрата. Ту
преноћисмо. Тамо не беше ничега за јело, него
само преноћиште. Ишли смо у једну оближњу
пиљарницу, те мало вечерали хлеба и кисела

93