Page 92 - Zaboravljeni Prota

Кад је воз стигао, стражар, иако нас „званично"
спроводи, тражи паре за вожњу и за нас и за се-
бе. Ми, „разуме се”, плаћамо! Најзад, предвече
кренемо возом без фургона (III класа) преко Ра-
домира и Перника (рудник) и пред поноћ сти-
госмо у Софију.

У СОФИЈИ

Лепа је Софија. И доста велика. Лежи на је-
дној висоравни поред реке Искре и на догледу
планине Витоша, откуд добија врло добру пи-
јаћу воду. Нисам био у могућности сву да је
прегледам, али сам у пролазу видео Цркву свету
Недељу, где почива и сад тело нашег Светог
краља Милутина... Волео сам да видим Цркву
светог Александра Невског и „царски” двор
итд., али није било могуће. И станица им је лепа
и велика. Ето, то је наш негдашњи (средњо-
вековни) српски Средац. Чудим се откуд и како
промени своје старо име? Трново је било буга-
рска престоница онда када је наш Свети Сава
тамо умро, а откуд сад искрсну Софија?
Кад смо стигли у Софију, одосмо у добар
хотел „Блгариа” на вечеру и конак. За вечеру
ништа нису имали, те смо се задовољили оним
што смо са собом понели. А било је пива и то
врло доброг. Ту преноћисмо. Један наш друг те
ноћи разболе се нагло од дизентерије и једва
жив освану! Сутрадан мислисмо да после толи-
ких јада попијемо по кафу, али у хотелу не бе-
ше ни кафе ни ватре! Из хотела одосмо у коман-
дантство. Ту беше маса света. Целог дана чи-
њен је распоред куд ће кога послати. Неке по-

92