Page 50 - Zemlja s nadimkom

гујевац. Заноћили смо у сеоској кући крај мана-
стира. Ту смо се лепо згрејали, ту ноћ. Тада ми је и
речено, шта ће се све збити. Била је у тој кући једна
баба којој је читав крај долазио по савет. Она је
имала дар пророштва. Нешто слично као Кара-
ђорђе. Сећам се, био сам тад писар код моравског
војводе Здравка, кад је Карађорђе ударио на Ниш.
Зато и написах, јесенас, онако митрополији, у
другом стиху, кад сам одговорао на тужбу, да се
зна истина. „Дођоше Турци из Ниша на подворење
господару. Видео сам уђоше под шатор. За мало
време пробавише се. Какви је разговор не знам.
Турке своим путем чесно испратише и безбедно у
Ниш одоше. Трећи стих. Вожд крену преко Бугар-
Мораве. Дођосмо у поље тешичко. Поигра свога
коња по пољу и од коња говори: „Овде биће једна
лепа завршена црква, а Ниш остаће нам здрав град
наш.” Четврти стих. Те су речи из свети уста исхо-
диле. Заиста, као што данас сведочим. Вожд про-
рочество што је прорекао све се совершило као код
Свети Пророка у перва времена.” И шта ми је друго
остало него да пишем, у стиховима, као у Библији.
Историјски суд је увек постојао, постоји и посто-
јаће. Жао ми је само што нећу присуствовати изри-
цању пресуде. Ја се обраћам не овом нашем суду у
митрополији, већ будућем суду историје. Зато и на-
писах онако, у првом стиху, да виде они који буду
ово читали за сто и двеста година какви смо били!
Нека се зна, како сам 1808. године као петнаес-
тогодишњак постао писар код војводе Здравка.
Карађорђе је тражио устаничког писара кога би
послао у Бугар-Мораву. Неки Марко из Аџибего-
вца и Милосав из Лапова кажу за мене Карађорђу ‒
да газда Петар који је родом из Бугар-Мораве а

51