Page 52 - Zemlja s nadimkom

живи душа, но пушке велике имали у појасу свега
450 комата. Из Врбнице крену народ на Крушевац.
У село Лазарице дођоше Турци за бој 350 коња-
ника. Изиђо код Турака умолити да се не бију неће
на добро изићи. Ниједног није заболела глава,
ниједна пушка није пукла, здраво и весело Турци
изиђоше без никаквог зла но сас добро. Десет то-
вара барута доне на мојег рачуна. Два товара у ве-
сеље потрошено не за зло.” Тако су наоружани
Турци, заувек, напустили Крушевац и одступили у
Алексинац и Ниш, а град предали нама.
И после свега, јасно је к’о дан, баба је била
пророк. „Кад све ослободиш, сине”, рекла је ту ноћ
у Каленићу, „онда ће ти које си ослободио гледати
да те апсе”. Све је погодила. Сад смеју у слободном
граду да певају уз гусле сви, јер нема наоружаних
Турака. Ал’ сви певају стару песму о пропасти
Крушевца, кол’ко ’оћеш. А нас ослободиоце, који
смо преговарали с Турцима да из града изађу,
после четири века ропства, и не спомињу. Нисам
мислио на себе, зато ми, ваљда, сад тако и враћају.
На суд ме дају ови што на друге и не помишљају, а
камо ли на суд историје! Ал’ нек се зна, написах
све, јесенас, и заведоше ми у деловоднику Митро-
полије београдске, године 1858, и то, под бројем
106.

53