Page 51 - Zemlja s nadimkom

досељен у Баточину има дете, које се две године
учило писати у манастиру Миљково. Родитељи су
плакали и нису ме хтели дати, јер сам био мали за
устанак:
„Одговори Вожд:
– Запиши то име да види писар Јанићије из Стр-
агара.
Онда говори Вожд:
– Одма пођи код војводе Здравка да си писар
јер ви сте од Бугар-Мораву.
Отац и мати плачу но не помаже код Кара-
ђорђа молба и плач.”
Тако се онда слушао старији, а не као ово да-
нас! Зато додах, у седмом стиху, нек читају, како
сам слуш’о и Књаза:
„Позива књаз Милош 1832. године, ноемврија
8. дана. Приђо књазу на поздрав. Пита:
– Где си се родија.
– У Ђунис.
– Од који си вамилија јављат.
Одговорим.
– Од добра си рода јавља таине.
Одговорим:
– Не могу да се примам Господару, никако.
Одговара Господин митрополит Мелентије:
– Можеш, прими се, слушај Књаза.
Одговори Књаз:
– Послали смо Станоја вашега рођака из Ри-
баре и Илију Тршића из Кожетина како вас позову
одма да будете код народа окупљеног.”
А слуш’о сам и гинуо највише за народ. Зато и
то написах, сад кад вратише Књаза, да се зна шта је
било те славне године 1832.: „Ноемврија 22. дођо-
ше позвати ме да идем у Врбницу код народа. 1850

52