посао да то чувам. Ови млади раде свој посао у
пекари, а ја свој. Чувам породични посао и аманет,
и не радим ништа друго. Знају за то и муштерије,
па ме цене. „Он зна што живи”, сад причају по
граду ови млади што воле да живе, а у мени виде
своју икону. Чујем, зову ме Ћале. Ево, кафе.
55