Page 58 - Zemlja s nadimkom

тар његових најсмешнијих погледа. Обрве су овде
подигнута позоришна завеса, а нос, издужен и пе-
гав, станиште испицијента. „Птичица”, чујемо од
њега, док се смејемо до суза. Завршено је још је-
дно породично фотографисање. Е, ово је Лондон.
Катедрала „Сент Паули”. Наша купола на њиховој
најлепшој цркви. „Највеће признање империјалне
силе нашој уметности”, кажем њој док ме фото-
графише, пред катедралом. „Карлов мост” у јесен.
Ослоњени смо на њега и смејемо се у објектив. Иза
нас је Влтава с једном бродицом и опало лишће на
„Малој страни”. Фотографише нас нашим апаратом
љубазни туриста, младог азијатског лица с косим
очима. Док се он намешта, слично фотографу из
мог раног детињства, чујем њу да ми пришапну:
„Доцо, волим те”. „Визита”, рече медицинска сес-
тра и прену ме из гледања фотографија, које ми уп-
лакана жена јуче донесе на одељење. Ево ме, по-
ново ту где јесам. Први спрат Онколошког оде-
љења наше болнице, соба 9.

59