Page 56 - Zemlja s nadimkom

ш’о у ЈНА, па и ја. Био сам довољно гуштер да
имам причу. И све би било у реду да не дође рат.
Тад свима стигоше позиви. „Куд ћу сад?”, уплаших
се. Прјатељи из града код којих сам се онда скрив’о
дођоше код нас да им вратимо радника. Сетим се
једног далеког рођака, па код њега. Он ме срећом
прими. Тако отидох у Швајцарску. Рат је код нас
дуго трај’о. Радио сам и зарадио. Лепо сам про-
ш’о. Од Швајцараца научих да сваку паузу искор-
истим. Они тако живе. Викенд, леп дан, ето и мене
на неком језеру. Тако сад живим и овде, код куће.
Шетам шумама и упознајем географске одлике ро-
дног краја. Ухватио сам њихову превремену пен-
зију, па је овде крцкам. Хвала војно-лекарској ко-
мисији што ме онда ослободи војне обавезе, и то
трајно. Иначе, сад би и ја, ако би све преживео, као
задња беда слуш’о: „Војска не мора да се служи.
Нек’ служи ко ’оће”. А овако сам са швајцарском
пензијом у мом селу Џомба!

57