Page 107 - MILISAV IZ JOŠJE

А за усељење је тек био хаос! Дошли ти ми
пред зграду, Радојка ки вила мал’ фали да од
срећу лебди над земљу, па ајд’ на први спрат
(стан број осам, тако писало у решење)! ’Оћеш
мућак, ја кључ у браву, а унутра има неки!
− Одступи, има зовем милицију! – из стан се
чује глас од неку жену, а она ти погледује кроз
шпијунку у нас.
− Кака милиција, каки бакрачи?! – раздерем
се ја, а Радојка се сруши ки свећа на бетон.
Пробудила се тек у хитну, ал’ последице ју од
тад остале и дан данас.
О чем се ради, ја ти нисам им’о појма. Реше-
ње за исти стан добила, преко ноћи, и од новог
директора швалерка. Те она има више бодова
као самохрана мајка, те морали смо ју дамо јер
она нема село, те ће дође брзо и на теб’ ред...
− Ја ви више то не тражим! − зарек’о сам се
у себе, ки онда у војске. – Милисав остаје у
Јошје!

После стали да ми шаљу позиве за војну ве-
жбу. Видим ја ови нешто муте − неће на добро
да испадне, мора да спрему нови рат. Некако
ти нађо’ све од задужено војно одело (опасач
сам био и заборавио да ми је код шурака), па
ајд’ на зборно место. Тај дан била провала об-
лака, покисли смо ки миши. Упадо’мо у неки
глиб, џаба сам огланцо чизме сас малин. Ко-
манда пала да се постројимо у врсту, нема везе
што је потоп. Спасила ме најлон кеса (Радојка
ми у ње пратила нешто да појем). Натук’о сам

106