Page 108 - MILISAV IZ JOŠJE

је на шапку, не пропушћа ни капку. Од кесе ти
и не видим, куј ни то командује. А он ти заре-
дио редом, од резервисту до резервисту, да све
прегледа. Кад стаде пред мен’, мал’ фалило да
се срушим, официр у резерве оно ти је баш
Југослав. Луд је био и онај ко њем’ па то даде!
После ми рекли ови моји у село, како је тајна
војна служба гурала баш њега. Он ти био прво
цинкара у цивилне, па је после преш’о код њија
кад се покарабасио сас овема у комитет. Они га
послали у школу за официри у резерве и
доделили чварке (мајор ил’ потпуковник, ни-
сам ни вид’о од ону кесу, кол’ко ти има пето-
краке).
− Шта ћеш ти овде?! – повисио ти он тон на
мене.
− Друже пуковниче, да прошетам кесу! – из-
дерем се и ја, сви се смеју редом.
− Јел’ знаш ’де си дош’о?! – виче ли виче.
− Ја на војну вежбу!
− ’Де се такав, па о’де долази?!
− Што, шта мен’ фали?!
− Јел’ си ти чуо за П-е е-С?!
− Правило службе, ја ти знам боље нег’ ти!
− Што се неси обријао?! – пређе ти он на
ствар.
− Еј, Југославе, прошетај мал’ даље од мен’!
– одбруси му ја, а мислим се: Не мо’ ми пукне
филм!
− На војни суд ћу ја тебе! – стаде да шлај-
фује у место, с оне цокуле у блато.

107