Page 109 - MILISAV IZ JOŠJE

− Прошетај ми ждребе! – цикнем ти што сам
мог’о јаче!
Кад ти он крену на мене! Ја ти и не вид’о, јо-
пет од кесу, човека куји је кад стаде међ’ нас.
Оно ти био тешкаш, боксер из наше село.
− Човек је у жалос’ стао пушћа браду, није
друго!
− Знам ја њега добро и ови његови што им’у
браду сви! – Југослав ти мал’ спусти тон.
− Има је и поп! – јави се неко из строја.
− И он се има брије, по П-е е-С-у!
Људи стали да се смеју по ону кишу − која је
ово будала. Куј је код нас вид’о ћосавога попа,
то и’ било најсмешније од свега, и какав ти он
има да изгледа кад се обријан врати у село.
На крај вежбу била ни контрола из касарну,
неки редовни официри, чварке носе кол’ко
’оћеш, а и приличи ји – сви ти им’у вишак ки-
ла. Југослав не постројио, мал’ ти стала киша,
па подноси рапорт. Разгледу не сад и они. Мен’
и попа ништа не питују, ал’ не мрко погледују.
Тај што и’ био главни, удари у причу: те ми
мора да смо стално будни, те држава се мора
чува до последње капке крви, те врховни ко-
мандант и троструки народни херој, наш друг
Тито, и даље је жив...
− Војска ви није избријана! – окрете се Југо-
славу, а он ти у глиб да пропадне.
Е, тад сам се закун’о: ја ви о’де више не до-
лазим. ’Ће видимо, куј ће и кога да брија!
Нисам ни иш’о кући са вежбу, одма’ ти уватим
у град па ајд’ код оног нашег лекара:

108