Page 110 - MILISAV IZ JOŠJE

− Докторе, ја се тебе извињавам што сам до-
ш’о с празне руке, ал’ божићњар за ову годину
ће ти буде ки пастрма.
Примио ме човек лепо и саслуш’о све о чем
се ради. Добро, њему сам још накитио причу
како ми Југослав и поменуо да сам из четничку
кућу, јер сам знао од Тиодора како су докто-
рови стари сви били код Кесера.
− Кол’ко ’оћеш посто (ја ћу ти пишем и уда-
рим печат), да не чујеш и на једно и на друго
уво! Ти на вежбе не идеш више, ал’ сто посто!
– тако ми баш рек’о.
Хвала Богу, после сто година, и наша кућа
раздужи оружје.

Онај мој колега од преко Мораву што је спа-
вао сас нас у кампу на море, мал-мал па ете ти
га с његову жену код нас у Јошје.
− Иди кољи пиле! – заповеда ми Радојка
чим види њина кола у наше авлије.
Шта је с ову моју жену! – мислим се ја – кад
мој ујац из Гревце дође, за њег’ нема пилајка.
Заседе ти они до у пола ноћ и увате исту
причу: те много ни лепо било на море, те једва
чеку да идемо јопет, те нигде се лепше нису
провели... Мен’ било црно па прецрњено, ал’
мора и’ слушам шта говоре у моје куће.
− Радојка, у што ти лепа пилајка! – моравац
ти навалио да мацка ону мочу, па сам пуца.

109