Page 112 - MILISAV IZ JOŠJE

− Сам’ ти слушај њи!
Јави се његова жена, лепа и доста млађа од
свију нас (то ме и чудило шта се Моравац па
наврз’о на моју Радојку), да промени тему:
− Милисаве, кад можеш дођи код нас! На-
шла сам ти мелем код једну жену, она то спра-
вља од разне травке, има те излечи све. Мож’
да идеш на сунце по цео дан.
Не будем ти лењ, па ајд’ после посла код њи
у село. У, она ме примила сам’ тако!
− Које изненађење! – викује. – Извол’те у
кућу!
− ’Де је домаћин?
− Отиш’о да дрљачи!
Шта ћу, куд ћу, улего’ ти ја у њену кућу.
Мука човека на свашта натера. Кад тражиш се-
би лека, летиш ’де гоћ чујеш да неки нешто
зна!
Скувала ти она мене кафу, дала ракију.
− Јел’ си ручао?
− Јесам, јесам у фирме.
− Кака твоја менза, сад ћу ја да теб’ поста-
вим!
− Фала, журим много! Ја дођо’ по онај твој
лек!
− Скидај се ондак у гаће, што пре!
− Славојка! – тако се звала – шта је с тебе?!
− Нема се ништа срамотиш! Ондак лези оде-
на у кревет, на стамак!
− ’Оће наиђе Славољуб из њиве!
− Пожури сас то скидање!

111