Page 113 - MILISAV IZ JOŠJE

Разголити се ја, ки од мајке рођен, па се ис-
пружи у њен кревет! Она стала да ми маже леђа
сас неку мас’!
− Ја те имам излечим! – певуши ти она – ма-
сажу и све остало има да ти дам!
Црни Милисаве! – мислим се ја – шта ако ми
тражи, с опроштењем, да се окренем на леђа,
има се види све!
Пева ти она, све гласније, а утрљава мас’ све
јаче.
− Ја сам чула да ти имаш много лепо сви-
рајче?
− Имам! А победио сам с њега и на такми-
чење Први gлас Рибарске реке.
− Е, то мен’ треба! – смеје се она, сам’ тако.
Лупише врата (Славољуб се изув’о пред њи
па пустио уво − чуо неку песму и остало), ки
метак да је уш’о.
− Шта то радиш Славојка?! Ко ти је сад па
тај?!
− Лечимо се! − подиг’о ти главу са јастука
ја.
− Милисаве, ти ли си тај?!
− Ја сам, ја сам!
− Не мрдај’ из кревета! Идем по пиштољ!
Славојка ти удари да кука:
Јао, мене, ће погинем млада!
Ја ти скочим из кревета, па онако у гаће трк
по авлије, па ватај низ шљивак. Фијучу меци,
кидају гране, пуцњава грђа нег’ у каубојски
филм.

112