Page 115 - MILISAV IZ JOŠJE

− Ми имамо сад новог Карађорђа! – наста-
вља ти он сас причу, па отпије гутљај пива.
− Јесје, јесје! – сви га подржаву пред прода-
вницу, па се привате за флаше.
− Благо мајци што га је родила!
− Ајд’ здраво! – устајем ти ја дидем дома.
− А шта ти велиш Милисаве?! – раздра се
цинкара, мора да увати и моје мишљење.
− О чем се ради?! – збуњен сам ти као ја.
− О новом председнику, нашем Карађорђу?!
− Мен’ не треба нови Тито! – повика и ја, па
увати низ пут.
Идем па се мислим: који су они остали глу-
паци, да слуш’у исту причу Сјаши курtа dа уз-
јаше мурtа, и то од једни те исти предавачи!
Шта мен’ брига, мој је син там’ ’де треба (’де је
Бог рек’о), а они, ако овако наставе, каке су бу-
дале, ће изгину. Ки да нем’у очи! Каки њини
Карађорђе (још му испевали баш таку и песму),
ово ти је главоња – дупло голо, дупли комуни-
ста – па и жена му, под исти кров, има баш таку
другу странку! ’Де је могло код Вожда да про-
ђе, у његове куће, да се не зна ни куј пије, ни
куј плаћа?! ’Де и’ је мозак – па куј ће кога у
тем домаћинству да гласа?!
Други пут, ја и’ плати пиво па слушам даље
цинкару шта и’ прича: како авнојевске границе
не ваљу (а ови његови поубијали о’де на Баг-
далу све живо да и’ успоставе); те поделиле
српски народ кол’ко ’оћеш, те оне ни несу биле
битне, те сад се мору исправе... Мора се крваре
гаће!

114