Page 116 - MILISAV IZ JOŠJE

− Јопет праве грешку! – мислим се ја. – Ова
друга ће и буде гора него прва, кад су побијали
кочиће у тамо њихово Јајце! Нем’у појма, а
мен’ све писао син! И над попом има поп, тако
ми је баш послао поздравље. О’де се решава
све! Један социјалиста, председник Уставног
суда Француске (његови су из Бесарабију), са-
брао ти је своје колеге из Немачку, Италију,
Шпанију и Белгију. Границе федералних једи-
ница сматр’у се за државне и не могу се мењу
силом, него само споразумом – начело uti possi-
detis (мишљење број 3), на латински оно шtо
имаtе, како pосеdујеtе! Свема ће, тата – тако
ми писао – да остане дупло све, што нису ни-
кад ни имали, а нам’ дупло голо, дупли кому-
низам!
− Ајд’ здраво! – устајем ти ја дидем дома.
− А шта ти велиш Милисаве?! – раздра се
цинкара, мора да увати и моје мишљење.
− О чем се ради?! – збуњен сам ти јопет као
ја.
− О границе?!
− Кује сад па границе?!
− Авнојевске, бре?!
− Има ту куј се пита! − повика и ја, па увати
низ пут.

То лето био ми син из Швајцарске, сас снају
и унуке. Лимузину дотер’о, − каки шанери, ка-
ки бакрачи! Снајка ти сам’ пева по куће, све ју
овде лепо.

115