Page 118 - MILISAV IZ JOŠJE

− Јел’ одена Пањковац?
− Јесје! – чудим ти се ја, па ова зна и засе-
оке. Кака твоја Италијанка, ова мора да је на-
ша, па теру шалу сас мене? – поче да се ми-
слим.
− Ја сам ју рек’о све! – ете ти га син. – Она
ти ради там’ у биљну апотеку и пије стално не-
ку глину, с њу се маже по тело и на лице тура
маске. Каже, тако убија отрове све код себе. Ја
сам јој ондак причао да ми имамо исто то у
Пањковца, где сам’ навадимо уму по јаруге и
то ти је то. Рек’о сам јој да је баба с тем само
прала косу, а ума ти се сапуња ки шампон. А
она кад је чула причу, да нам то више и не тре-
ба, ’тела одма’ да направи паре (да се пове-
жемо сас њену фирму, која ти има апотеке по
цео свет).
− Света гора, па света и земља! – тако ни
баш снајче рече, кад ју на лице место, у Пањ-
ковац, загребасмо мало од ону уму. – Ови ста-
ри калуђери, исихасти, што су о’д чистили ду-
шу сас Исусову молитву, знали су добро да и’
ово чисти тело! Богата сте земља, сто посто!
− Дал’ ми ниси погрешно превео? – стадо
питујем сина.
− Нисам, оцо, нисам! Код нас ти је там’ на
цени ово! Природа и здрав живот, медитација
ки наша Исусова молитва, чишћење од отрови,
и то ти је то!
− Питај је, јел’ бацу вештачко ђубре?
− Како твоје вештачко, за њи је оно ништа-
чко! То ти знам и ја!

117