Page 119 - MILISAV IZ JOŠJE

− Тиодоре, о Тиодоре! – викујем ти по оне
јаруге, чуо ме сав Пањковац, па причали после
како сам презубио све.

Отоше деца, остадо’ овдена с моју бабу, па
изађо’ на Пањковачки поток да прошетам, а
сам’ погледујем у ону воду − све ме стигло:
− Е мој Милисаве, тако ти је то кад немаш
државу!
А сабајле, ајд’ на пос’о с раднички ’утобус!
Тај дан делили ни полутке преко синдикат, а
била и плата. Трк на улицу код дилери да ку-
пим четри-пет марке (тако ти то тад баш било с
ту небеску инфлацију код нас). Ондак, купуј
нафту у пластичне канте (син и снајка ми оста-
вили швајцарац), мора се пооре њива. Кака тво-
ја бензинска пумпа, каки бакрачи! Ту ти бензин
нема ни на бонови!
Улићи у ’утобус, врћи се кући! Смрди она
канта ки вуга, нигде места да се спусти, гужва
ки на вашар. Кондуктер, млад неки, први пут
држи ову линију, не мож’ не повата куј купио
карту, а куј није! Кака твоја контрола, о’д не
мож’ да привири споља ни глиста. А врућина
ти ки у онем мом сну из кампа на море, да те
Бог сачува!
− Куј је то ун’о бензин?! – ете ти га кон-
дуктер.
Ћутим ти ја ки миш у трице.
− Нек се јави, немо заустављам вожњу!
− Ја сам! – не могадо ни о’де да ћутим.

118