Page 18 - MILISAV IZ JOŠJE

Учитеља сам после заволео ки оца. Био је то
добар човек. Кад год види да ја појма немам о
чем се на часу ради, а он ме приупита:
− Милисаве, како ти је ждребе?
Деца се смејуље, а Југослав кикоће кол’ко
’оће док ја устајем у клупе.
− Добро, друже учитељу.
− Јел’ ’оће те слуша?
− ’Оће?
− Поздрави га од нас, а ти мало припази на
час!
Југослав ми изден’о надимак, па ти ја остадо
у село и дан данас Ждребе. А о’де у фирму, све
ме вику Милисав Манипулант или само Мани-
пулант, не з’ну за оно Ждребе.

Тај Југослав је био врло добар ђак, ал’ прави
утикач. Зато после, у други разред, нисам ’тео
више да седим са њега.
− Друже учитељу, па друже учитељу – све
нас тај пријављив’о. Те овај поч’о да пуши, те
онај краде креде, те овај ти рек’о да си мага-
рац... Зато је после најдаље догур’о од свију
нас. Примили га и у Комитет. Одатле после
преш’о у Музеј револуције за директора, добио
шофера и тристаћа, баш га било брига за нас
што остадосмо и без гаћа.
Овде је приватио једну радницу, жену са се-
ла. Она била лепа ки икона. А он ти мал-мал па
са оног тристаћа код ње у село по тамнине.
Стане пред капију и само свирне, мора да иза-
ђе. Тер’о је да му кува касну кафу у музеј, кад

17