Page 37 - MILISAV IZ JOŠJE

Ете га седе, да одмори ноге док чека на пре-
глед, и сам гледа пред себе. Нешто ми је и Ју-
гослава сад жао! Види како се усукао ки сарага,
мож’ ветар да га одува ако нема камен у џеп.
Човека кад сустигну бриге, мож’ тачно да се
осуши ки стрњика на ветар.

Павле Чугаљ на први час причао ми о Аме-
рици. Тамо је он живео пред Велики рат. Радио
у фирме, им’о добру плату. Мислио да се никад
не враћа тамо где је рођен. Ал’ кад изби рат,
пријавио се у добровољце за Солунски фронт...
О Русији је говорио на следећи час. О њој је
слуш’о од свог духовника што је код нас из-
бег’о после револуције. Е тај Амвросије Кур-
ганов, тако се баш звао, није му дао да се врати
у Америку.
− О’де има да останеш, нашу Свету гору да
чуваш!
После ми је сам’ предавао о ту нашу Мој-
сињску Свету гору, којој и моје село припада и
цео наш крај. Тиодору је онда заповедио да ме
води свуд’ редом и покаже рушевине тих све-
тиња по Мојсињске планине.
− То ви је ђачка екскурзија! – тако је баш
реко.

Чује за све ово мој наставник историје, па
ете ти га један дан код нас у авлије. Мајка га
дочекала ки кума, скувала кафу, понудила с ра-
кију. Ја сам био у штале. И мен’ било мило кад
сам га затек’о да седи под нашу липу. Здрави

36