Page 50 - MILISAV IZ JOŠJE

пишају у кревет, те они би ’тели да служе вој-
ску...
− За две године биће за вас регрутација јо-
пет! Ништа нем’ да бринете ће ви стигне позив
– лекар био с њима благ.
Све прегледе сам лепо прош’о. Дали ми пе-
шадију − одма. Југослав ти добио аутоједи-
ницу.
− Нек’ шоферира кол’ко ’оће – обрадовао се
деда, кад сам се пожалио и на ту неправду – он
ти за боље и није. Ми смо ти ратници, били и
остали. Није свак’ за бојеву муницију! – изашо
на терасу, па пуц’о ки никад.
А тако ти је он о’де, на терасе, мене из куће
износио у наручје, још нисам био пош’о у шко-
лу, по највеће грмљавине. Свитка, сева, па уда-
ри гром да те Бог сачува! А он ти подигне мене
кол’ко гоћ може увис.
− Слушај, слушај сине, овако ти бију топови
на Солунски фронт!
Баба није смела ни да привири из кујне. Куј
да изађе, кад му свако вече морала у лавор пере
ноге. Још ако не погоди топлу воду, а он ти сам
виче:
Шта је ово?! Јел’ гледаш мен’ да ошуриш ки
прасе?!

Кад је деда улего у кућу, он ти заповеда:
− Е сад мож’ се жениш! Идемо по девојку!
Богомир ће пође с нас.
Е тај ти је Богомир иш’о у сваку просидбу у
наше фамилије. Без њег’ се није могло нигде

49