Page 88 - Zaboravljeni Prota

ма. Видећи његово благо расположење према
нама, умолили смо га да отпусти три стражара
као непотребна, па само један да нас спроводи,
јер смо свуда ми плаћали трошак и за све њих!
Он усвоји наш предлог и тако с нама продужи
пут само један стражар, неки Петров. Из Џепа
кренемо лево уз брдо преко једне шумице, и у
први мрак стигосмо у Сурдулицу, поповску гро-
бницу! Стражар нам рече да је овде командант
врло свиреп и могли бисмо зло проћи, те да му
се не јављамо, него покрај реке да продужимо
даље до првог села. Тако је и било, стигосмо у
село Ћурковицу на конак у једну добру дома-
ћинску кућу. Пао је већ увелико мрак. Везасмо
коње у једну шупу, а ми онако мокри, каљави,
озебли и готово промрзли, окуписмо се око ог-
њишта да се огрејемо. Угрејаше нам и мало ра-
кије крушковаче и спремише нешто за вечеру.
Уђосмо у собу да вечерамо, а ноћ већ увелико.
Кад, наједаред грунуше њихове комите као гла-
дне хијене на лешеве!
Једнога оставили као стражара чак код врат-
нице на улазу у двориште, једнога пред кућна
врата, а двојица уђоше у кућу. Имали су намеру
да нас све поубијају. Али наста велика препирка
с нашим стражарем, који нас је доста симпа-
тисао. Они су протестовали што се у пролазу
нисмо јавили команданту у Сурдулици и захте-
вали, иако је ноћ, да се одмах вратимо тамо. У
ствари, хтели су да нас поубијају одмах у селу
поред једне провалије! Страшна је била слика
ових комита: на грудима носе по два реденика
метака укрштених у знаку слова Џ, око појаса
опет реденици пуни метака, а у завоју ногу, око

88