Page 122 - MILISAV IZ JOŠJE

лице, облепљују им уста сас селотејп траку, па
и’ сецку редом док не признају све.
− Кака контрола, каки бакрачи?! – некако
дођо’ до ваздух, да и’ мог’ приупитам.
− ТВ претплату не плаћаш!
− А што да плаћам?! – погледујем сам’ у
фијоку, како да ју приђем.
− Ми смо у жалос’! – умеша се Радојка.
− Знамо ми вас сељаке добро! – малецки ти
стаде пред њу.
− Види, прекрили га сас миље! – рмпалија
се наби уз креденац.
− Да не пада прашина – Радојка наставила
сас причу.
Кака прашина, каки бакрачи?! Жено, зар не
видиш о чем се ради?! – у главе ти пушћам да-
ље филм. Овај крупни има не везује, а малецки
да не мучи!
− Вади признаницу! Кад си дао паре и где?!
− О чем се ради? – наставља ти она, мал’
фали да ји питује дал’ ће ракију и кафу.
− Како о чем’, о плаћање ТВ претплате?! –
малецки ју приђе још ближе.
− Милисаве, о Милисаве! – чу се глас у ав-
лије. Погледам ти боље, оно комшија Ранко.
− Пази се! Иду ови у контролу за претплату!
Мен’ паде камен са срца, огреја ме сунце.
− Шта је теб’ дебели?! – подвикну из цуга –
немо’ те робијам!
Он ти се укипио крај екран, сам’ ћути.

121