Page 19 - MILISAV IZ JOŠJE

нема нико. Ал’ једном испречио се син (био
већ велик), није дао мајке на капију да излегне.
Ту га подрж’о и отац и деда, па настала гужва.
Она ’оће им се отне из рука:
− Морам дидем, јесте луди, директор ме у
кола чека?!
Несрећа тако и наступа, проклета и црна.
Син ти потегне мајку те је удари и избије око.
Из болнице се она више није враћала у село.
Директор ју средио те добила стан у центар
града, а свекру успела да узме на имовину свој
повећи део. Сина је тужила и вукла по суду. На
крају, он добије место затвора да лежи у луд-
ницу. Све ми то причао његов ујац, радили смо
у исту смену. Волео ме много, све ме звао по
имену а никад Манипулант. Е, он је био у Бео-
град сестрића да посети. Потписао се да има у
тол’ко и тол’ко сати да га врати, па га извео у
град.
− ’Де волиш дидемо?
− У золошки врт, ујко.
Тамо су и били цео дан.

Е за тог Југослава, утикача, могла би се на-
пише цела књига. И сад је он политичар, него
шта! Кад су дошле ове партије, разне, он остао
у стару. Испозапошљав’о фамилију целу у оп-
штину (а одавно ти се тај намацкао добро па
преш’о у приватнике), те од њи’ увек он добија
пос’о.

18