Page 25 - MILISAV IZ JOŠJE

сам најбоље замислио коња кад сам затворио
очи и стао да рецитујем, тако ме то баш тело,
сви су честитали мојем наставнику:
− Има ни заличиш све!
Кад сиђо са бину, мен’ почеле да жуље ци-
пеле. Што нем’ опанци – мене било жао.
Шпалир − с једну и другу страну пута, силна
деца из школу, а сви у руке им’у цвеће, па ра-
дници кол’ко ’оћеш, сељаци из целег краја − се
отег’о до на крај града. Поређани ки пивске
флаше, још сабајле, чекали смо госте све до по-
дне. Ете ти је народна милиција сас мотори на
челу колоне, а лимузине за њом. Деца бацу
цвеће под точкови, радници раширили црвени
барјаци с петокраке, а сељаци викују:
− Живео Дража! Живео Дража!
После, кад је долазио Азем Власи, било то
све ти исто, сам’ друго викали:
− Азем Власи, ће не спаси!
Мене ципеле упропастиле скроз, једва сам
изаш’о на бину да рецитујем. Каки мој коњ, ка-
ки бакрачи, не мислим ти ја на ништа друго
сем о жуљеви. Одгудим ти Друg Тиtо јаше...,
мал’ фалило и да закукам, па се скидо’ са бину.
Дража поч’о први да мен’ аплаудира, па до-
ва’тили и сви други. Пљешћу на стотине руку,
сам’ тако.
− Тито, партија, омладина, акција! – још ви-
чу у глас; таке су ти то онда биле пароле (и то
се вежбало кол’ко ’оћеш, све мора да буде кад
другови долазе − ки на тамо његов слет за Дан
младост).

24