Page 28 - MILISAV IZ JOŠJE

− Другови и другарице – Фуња ти заповедио
нама пред излазак на терен – ово има да буде
најлепши слет! Куј нешто не зна, немој не бру-
ка, нек’ остане у свлачионице. Цео град је до-
ш’о да не гледа. А из Ц-е К-а, стиг’о је делегат.
Ови у први ред на бине што седе до Маџе, то су
ви првоборци! Има изгинемо ако треба на те-
рен!
Мен’ пао други ред, а ја ти се нацртам баш
позади Југослав − пред саме бине сас гости.
Овај из Београд, делегат, поздравио не преко
разглас прво, па ондак Маџа и остали. Те ви сте
наша будућнос’, те Дан младос’ је и ваш пра-
зник, те ми смо се за ово борили... После стали
пушћу музику по такту, партизанске песме из
борбу. А ми оно што смо на силне пробе нау-
чили сам’ има изведемо. Час клекни, час уста-
ни, час прави неке пируете − увеџбано све ки
кад смо носили штафете. Сви имамо исте шор-
цеве, мајице и чарапе. Једнообразни, то се тад
тако звало, смо ти били сви. Публике кол’ко
’оћеш − родитељи, бабе и деде, све се то поди-
гло на ноге и пљешће по такту. Друже Тиtо,
ми tи се кунемо... сви пев’у у глас. Југослав,
пред мене, сам’ плеше, нема ништа да изгреша.
Видим ја овај ће, ако треба, о’д да изгине, сам’
да се што боље покаже. Били смо већ стигли
до пола свега, трајало ти то близ’ школски час,
диг’ се, залегај, па уватисмо клек. Сад иде му-
зика по такту, чекамо сигнал да поскочимо на
ноге и држимо став мирно (тад има се потегне
канап па уклони црвена марама, од пола ара, и

27