Page 27 - MILISAV IZ JOŠJE

Те другови, каки је то начин да ми за мал’ не
посласмо њега на најважније републичко так-
мичење. Те, ’де су ни биле очи. А чуо сам да му
је наставник помог’о. Он је у наше село из пре-
ко Мораве дош’о. Молим да у записник уђе да
сам ја затражио његову карактеристику да нам
се пошаље. Да видимо ми онда лепо с ким овде
имамо посла. Није могуће да тај мали Милисав
ређа толике кечеве и двојке, а баш код њега
има само пет. ’Оће не обруку, као ми не знамо
то за шта су наши очеви крварили гаће, а они
као знају. Каки њино Тито, кака њина рево-
луција, кад су они па знали за мир.
Прекоморавци су спасли мо’ега наставника,
јер карактеристику му натруковали сам таку.
Те, иш’о на све радне акције, те био ударник, те
престао да носи колач у цркву... Следећег је ле-
та и он лег’о на руду, па уз’о сам’ Југослава да
спрема за такмичење. А мени, мал’ фалило да
остави кеца за поправни.

Е тад ти мен’ пук’о филм! Кад су не повели
у град на генералну пробу за слет, ја сам ти био
већ решио, там’ на Напредков стадион пред
свема, шта има да радим. Тачно сам знао, Југо-
славу има падне баш први ред. Фуња, баш се
тако звао наставник физичко из варош (тај је
некад био рукометни голман), ти водио слет.
Све мора буде под конац, ки што смо код нас
вежбали на школско игралиште кол’ко ’оћеш
пут.

26