Page 29 - MILISAV IZ JOŠJE

открије огромна Титова слика, на белем коњу у
маршалске униформе, изнад бине). Како ти се
Југослав одразио из клека да рипи на ноге, тако
сам ти ја њем’, с опроштењем, отпозади се при-
ватио за шорц. Каки његов став мирно, каки
бакрачи, гузица му се сам’ бели пред мен’, а
првоборци глед’у све остало. Ајд’ што они бу-
ље, већ што гледа и откривени маршал! Цика,
вика, чула се до у центар град! Девојчице ти
вриште, горе нег’ у хорор филм. Југослав мора
да одступи од утврђени став мирно и да јури
гаће, испод колени. Смотао се све, ки пето-
парац у празан џеп, никако да и’ натуче. Ја ти,
у толику гужву, сам’ увати трећи ред и стадо да
вриштим ки коњ. Ете ти га Фуња, ки метак,
привати гологузана за уво, мал’ фали да му га
откине, па га пресави ки врбу до земље.
− Друже Маџо, немо’ силазиш! – моли ти он
њега да се не скида са бине. – Ја ћу га робијам!
Тако ти је мој Југослав, ки прави правцати
шиљокуран, попасо траву редом док га не изба-
ци Фуња сас терен.
Џаба њему после било да се брани: те није
ми пукла узица на шорц, те мен’ неко с леђа
потег’о за гаће, те ја знам ко то може једини да
бидне... Кад ти једном, о’д код нас, проспу по
теб’ јорган с перје, не вреди ти после да ску-
пљаш перушке.

Е ондак сам још више учио код деде.

28