Page 26 - MILISAV IZ JOŠJE

Искрадем се некако, уз силни болови, из ову
ти гужву те се изујем бос. А оно прсти ми по-
црвенели и понадували се скроз. Куд ћу, шта
ћу, ајд’ полако пешке кући. Куј да нађе наста-
вника у оне гужве, куј да не закука:
− Јао мајко!

Е, тад је тек деда стао да ми говори што ни-
кад није. Ова његова предања носим још и са-
да. А знао је да ти испредаје лекцију боље од
сви’.
− Сви су ти оде за Дражу, то запамти. Мо-
жда поп још није. Али погрешног – Дражу
Марковића. И то ће не скупо кошта, кад те тад
те!
Мене тек после, кад је умро, предавање ње-
гово било јасно, али касно.

Југославу било много криво што није он био
на такмичење. А учио је дан и ноћ, није да није,
ал’ питања му лоша пала. Као да га неко уреко,
тако није баш то савладо што се тражи. И сад,
да би мене претеко, он је код наставника, онда,
оно рек’о:
− Милисава фалиш, из четничке куће, на
омладински састанак по тем питању биће баш
вруће!
Он је имао старијег брата учлањеног у омла-
динце, то се онда звало Савез социјалистичке
омладине Југославије (ту ти је председник био
баш Азем Власи). Е тај је ставио и мој случај
на дневни ред.

25